Шумарство у Националном парку Ђердап

Подручје Ђердапа је одувек било богато шумама.

Путописац Пирх, између осталог, 1929. године наводи да је Поречки крај „наjдивљији и најнеприступачнији део Србије“ и да „ништа више не упада у очи, него оно огромно, готово неупотребљиво богатство у дрвној грађи. Једна генерација дрвећа угушује и потискује друге“. Један од највећих српских научника Јован Цвијић 1887.г. потврђује наведено и наводи да је ова област „прекривена непроходним шумама“, да има „изглед правих прашума“ са различитим врстама дрвећа и са „много жбуња“.

Становништво је ово дрво користило за печење хлеба, изградњу објеката, за огрев, утврђивање итд. Значајна експлоатација ових шума је започета осамдесетих година XIX века, а тек доношењем Закона о шумама, оснивањем различитих друштава за експлоатацију шума, прераду дрвета и производњу различитих дрвних сортимената, шумарство је добијало на значају. До оснивања Предузећа за заштиту и развој „Национални парк Ђердап“ 1990 године, шумама на подручју Националног парка „Ђердап“ газдовале су шумске управе преко различитих предузећа у државном власништву.

Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo1
Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo10
Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo11
Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo2
Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo3
Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo4
Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo5
Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo6
Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo7
Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo8
Nacionalni park Đerdap - Šumarstvo9
previous arrowprevious arrow
next arrow

Шумама у Националном парку „Ђердап“, које се налазе у власништву државе, на површини од око 37000 ha газдује Јавно предузеће „Национални парк Ђердап“ Доњи Милановац распоређених у дванаест газдинских јединица, истовремено обављајући стручносаветодавне послове у шумама сопственика на површини од око 12150 ha. Укупан текући запремински прираст у државним шумама износи око 163000 m3, док укупна дрвна запремина износи преко 9000000 m3.

Шумовитост копненог дела Националног парка „Ђердап“ износи око 84% и са око 1100 васкуларних врста биљака, 70-десетак врста дрвенастих и жбунастих врста, подручје представља значајан биодиверзитет дендролошке флоре. У вегетацијском смислу, шумске фитоценозе карактеришу класа евросибирских листопадних шума (Querco-Fagetea Br.-BI. Et Vvieg. 1937), ред медунчевих шума (Quercetalia pubescentis Br.-BI. 1932), свеза црног граба и грабића (Ostryo – Carpinion orientalis Ht 1954) и шума грабића (Carpinetum orientalis serbicum Rudski 1940 emend. B. Jov. 1953). У Ђердапу је описано око 60 типова шумских заједница од којих су 35 реликтне. Овде је описано и шест развојних вегетацијских серија, што је јединствени случај у Европи.

Заштита подручја је степенована и у складу са Законом о националним парковима у I степену заштите налази се 8,01% површине у главном најзаштићенији и у еколошком смислу највреднији део шумских екосистема.

Најзначајније економске врсте дрвећа, али и едификатори шумских екосистема су китњак (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967), мезијска буква (Fagus moesiaca L.), бели јасен (Fraxinus excelsior L.), јаворови (Acer spp.), липе (Tilia spp.) и др. Приоритет је максимална производња најквалитетнијих дрвних сортимената уз очување и унапређење станишта и биодиверзитета подручја.

Најзначајније ендемичне и реликтне врсте у овим шумским екосистемима су мечја леска, домаћи орах, копривић, тиса, божиковина, јоргован и др.

У Националном парку се доста значаја придаје заштити шумских екосистема, кроз систем мониторинга које Предузеће спроводи самостално, али и са надлежним институцијама. Послови гајења шума спроводе се у складу са плановима газдовања шумама. У складу са Законом о шумама, Предузеће редовно обавља и активности уређивања шума, израде техничке инфраструктуре и сл. Научно-истраживачке активности се спроводе самостално, али и у сарадњи са различитим заинтересованим странама и институцијама.