Наука каже да је разумевање историје сукоба људи и дивљег света веома значајно за управљање проблемима биодиверзитета планете Земље и да нам у томе могу да помогну различити археолошки и историјски подаци, који указују на значајан међусобни утицај људи и дивљих животиња и биљака у холоцену. Будући да различити археолошки и историјски подаци указују на значајан међусобни утицај људи и дивљих животиња и биљака у холоцену, постоји потреба да се историја њихових међусобних интеракција истражи. Не само због разумевања интеракције човека и дивљег света у европској прошлости, већ и због разумевање савремених проблема животне средине, као и за очување и управљање дивљим и угроженим врстама животиња и биљака.
Истраживачи Лабораторије за биоархеологију Одељења за археологију на Филозофском факултету у Београду су се кроз пројекат ARCHAEOWILD бавили проучавањем ових сукоба од мезолита до средњег века у оквиру једног од најважнијих европских жаришта биодиверзитета – Централног Балкана. Током истраживања комбиноване су различите научне области и методе, као што су археозоологија, археоботаника, анализе древне ДНК и стабилних изотопа, апсолутно датовање, анализа историјских извора и иконографије.
Резултате истраживања презентовали су кроз изложбу која је премијерно представљена у октобру ове године у Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду. Тема поставке је интеракција између људи и дивљих животиња и биљака у последњих 12.000 година на нашим просторима. Након Ботаничке баште, ова занимљива изложба биће представљена у Центру за посетиоце Националног парка Ђердап у Доњем Милановцу у среду, 25. децмбра 2024. године.
Фотографије: FB ARCHAEOWILD
