На површини од 63.786,48 хектара дуж 100 километара десне обале Дунава, од Голупца до Караташа код Кладова простиру се зоне са различитим режимом заштите објеката природе, споменика културе, фауне и вегетације реликтних врста, које потврђују развој вегетационих серија од настанка до данашњих дана.
О Парку
Спој времена и природе на копну и води, највећи национални парк у Србији, Национални парк Ђердап, налази се у североисточном делу Србије, на самој граници са Румунијом.
Највећи у Србији
Национални парк Ђердап називају и речним националним парком, будући да значајан део Ђердапа чини Дунав, а највећу и најдужу клисуру пробојницу у Европи, чудесна Гвоздена врата, самониклом ботаничком баштом и највећим европским археолошким музејом у природи.
Проглашен 1974.
Клисура Ђердапа и природно подручје уз клисуру, као просторна целина, са изузетним културно-историјским вредностима, значајним природним екосистемима по саставу изузетне вредности и реткости, објектима изворне флоре и фауне и добро очуваним шумама природног састава и изузетног изгледа, од 1974. године стављени су под заштиту као Национални парк Ђердап.
Основни природни феномен подручја Националног парка Ђердап је грандиозна Ђердапска клисура, најдужа и највећа клисура пробојница у Европи. Посебне целине представљају три кањонско клисурске долине: Голубачка, Госпођин вир, кањон Великог и Малог Казана, као и три котлине Љупковска, Доњомилановачка и Оршавска.
Специфичан историјски развој, врло повољна ђердапска клима, сложена мрежа клисура, кањона и дубоких увала, овај простор издвајају као јединствен европски резерват терцијарне флоре, вегетације и фауне.
На простору Националног парка опстаје преко 1100 биљних врста и подврста. Флора Ђердапа се одликује не само разноврсношћу и богатством, него и изразитим реликтним карактером. Од елемената древне флоре ту су мечја леска, копривић, орах, јоргован, сребрна липа, маклен, медунац, а посебну вредност представљају шумске и жбунасте заједнице.
Разноликост станишта и заједница се одразила и на фауну која попут флоре, носи обележје реликтности. На овом простору се могу срести јелен, рис, вук, шакал, сури орао, сова ушара, црна рода као и мноштво других врста.
Врло повољни услови за живот били су разлог сталног присуства човека о чему сведоче многи археолошки налази и културно-историјски споменици, као што су насеље Лепенски Вир, археолошки локалитети попут Диане, Голубачки град, остаци Трајановог пута, Трајанове табле, римског лимеса, разноврсни кастели, до очуваних примера народне словенске архитектуре.
