Савремена археологија користи методе различитих наука како би пробала да се још мало приближи прошлости. Географија, геологија, биологија, хемија, физика, математика, уз археологију део су пројекта Археовајлд који се бави историјом суживота и конфликта између људи и дивљег света у последњих десетак хиљада година. Пројекат су реализовали истраживачи Лабораторије за биоархеологију Филозофског факултета у Београду, а резултате су, кроз изложбу и стручно предавање, представили Јована Јанковић, истраживач приправник и Димитрије Марковић, истраживач сарадник, чланови пројектног тима.
Публика у Центру за посетиоце Националног парка у Доњем Милановцу била је у прилици да сазна да су током истраживања комбиноване различите методе ради добијања што шире и јасније слике историје суживота и конфликата између људи и дивљег света, односно биљака и животиња, у протеклих 12.000 година. Коришћени су историјски извори, проучаване ликовне представе, анализирани животињски и биљни остаци са археолошких локалитета у нашој земљи и примењиване најсавременије научне методе попут анализе древне ДНK и анализе односа стабилних изотопа угљеника и азота у животињским костима и зубима. Добијени резултати по први пут дају увиде у историјат присуства дивљих животиња попут јелена или мрког медведа на нашем простору, а како наглашавају истраживачи од користи су и колегама који се баве другим наукама и дисциплинама, попут конзервационих биолога. Чуле су се и занимљивости, попут податка да су у Виминацијуму пронађени остаци снежног леопарда који је, како се претпоставља коришћен у играма у тамошњем амфитеатру, док је за најмлађе посетиоце организована радионица. Изложба Археовајлд биће отворена за посете до краја јануара.
Пројекат Археовајлд финансирао је Фонд за науку, а спровели су га истраживачи Лабораторије за биоархеологију на Филозофском факултету у Београду, Археолошког института у Београду и Одељења за археологију Филозофског факултета у Новом Саду.
