Унеско светски геопаркови су јединствене, обједињене географске области у којима се управља локалитетима и пределима од међународног геолошког значаја уз свеобухватни концепт заштите, образовања и одрживог развоја. Оваква подручја користе своје геолошко наслеђе, у вези са свим другим аспектима природног и културног наслеђа овог подручја како би се повећала свест и разумевање кључних питања са којима се друштво суочава, као што је одрживо коришћење ресурса наше Земље, ублажавање ефеката климатских промена и смањење ризика од природних опасности.
Унеско светски геопарк Ђердап
Унеско светски геопарк Ђердап – путовање кроз геолошку историју
Шта је геопарк?
Често се поставља питање да ли се геопаркови фокусирају искључиво на геологију. Иако Унеско светски геопарк мора да покаже геолошку баштину од међународног значаја, сврха геопарка је да истражује, развија и слави везе између тог геолошког наслеђа и свих других аспеката природног, културног и нематеријалног наслеђа.
Активности у геопарку усмерене су на упознавање шире јавности о разноврсним природним и културним вредностима датог подручја кроз развој туризма са циљем да се побољша социјални статус локалног становништва, подстакне економски развој и унапреди заштита природне и културне баштине.
Унеско светки геопарк Ђердап је члан Светске и Европске мреже геопаркова
Светска мрежа геопаркова, основана 2004. године, динамична је мрежа у којој су чланови посвећени заједничком раду и размени идеја о најбољој пракси и придруживању заједничким пројектима за подизање стандарда квалитета свих производа и пракси Унеско светских геопаркова. Светска мрежа функционише кроз рад регионалних мрежа, као што је Европска мрежа геопаркова, основана 2000. године, која ради на спровођењу и промоцији заједничких активности.
Подручје Ђердапа препознато је на међународном нивоу по својим геолошким, али и осталим природним и културним вредностима. У 2020. години је овом подручју одобрена номинација и од тада носи међународну ознаку кавалитета – Унеско светски геопарк. Један је од 195 геопаркова у свету у овом тренутку, али први и за сада једини у Србији. Покрива територију од 1.330 км2, укључујући и подручје Националног парка Ђердап, превазилазећи његову територију за још 692 км2. Обухвата приобални појас Ђердапске клисуре у средњем току Дунава и његово залеђе – делове планинских масива Кучај и Мироч.
Ђердапска клисура најмаркантнији је природни феномен на подручју потенцијалног геопарка. На свом путу од Голупца до Кладова, на дужини од 117 km, Дунав се усеца у обод Јужних Карпата, спајајући Панонски басен на западу и Дакијски басен на истоку. Дуж клисуре откривени су бројни објекти геонаслеђа из готово свих периода геолошке историје, настали пре више од милијарду година, као и они који се данас формирају. Ово је уједно и једно од најбоље проучених подручја Балканског полуострва. Истраживали су га и дан-данас га истражују реномирани национални и интернационални геолози, геоморфолози, ботаничари, зоолози, археолози, историчари и етнолози.
Незагађена животна средина, разноврсност природних ресурса посебно геолошких, атрактивни предели, богатство биљног и животињског света, бројне културно-историјске знаменитости, љубазност и гостопримство локалних становника основне су одлике Ђердапа. Подручје Ђердап има могућност да постане јединствена лабораторија на отвореном – у природи – у којој ће се посетиоцима представити и тумачити геолошка, еколошка и цивилизацијска историја овог дела југоисточне Европе.
Геопарк Ђердап посетиоцима нуди широк спектар могућности: да виде, корачају, дотакну, спознају и уживају у једном од геолошки, историјски и културно најбогатијих подручја у Србији. У директном и активном контакту с природом, можете да упознате локалне биљке и животиње, њихова станишта као и окружење човека из праисторије и на тај начин разумете нераскидиву везу између две основне компоненте природе – геодиверзитета и биодиверзитета.
