Приобални појас Дунава у Ђердапу био је настањен још у праисторији, а о континуитету живљења сведоче откривене археолошке вредности – од монументалне културе неолита, Лепенског Вира, преко споменика античког и средњевековног периода, до савременог доба. Ђердап, Гвоздена врата, хиљадама година је изазов за путнике, трговце, ратнике и миротворце. То су врата између два важна културна и економска дела света, између Доњег и Средњег Подунавља. Ђердап је одувек био природно стратешко место огромног значаја и у рату и у миру. Зато је дуж Ђердапа велики број историјских споменика.
Културна баштина
Национални парк Ђердап репрезентује јединство природне и културне баштине Србије, јер је из специфичних природних одлика овог подручја исходила и изузетно вредна културна баштина.
Голубачка тврђава
Голубачка тврђава се налази на десној обали Дунава, на самом улазу у Ђердапску клисуру. Девет масивних кула висине до 25 метара међусобно су повезане бедемом и распоређене тако да бране град како са копна, тако и са воде. До града се стизало мостом, преко воденог рова.
Голубац је имао бурну историју: био је у поседу Угара, потом Турака све до 1868. године. Облик кула указује да је град зидан у време борби хладним наоружањем. Ни данас се не зна колико је тачно стара тврђава и ко је почео да је зида. Поуздано се једино може рећи да су прво утврђење у Голупцу крај Дунава изградили Римљани, у I веку нове ере. У тврђави је боравио римски цар Диоклецијан око 299. године нове ере, град су касније уништили Хуни, да би га Јустинијан поново обновио.
У писаним историјским документима, тврђава се први пут помиње 1335. године, а од писаца га помиње нешто касније и Константин Филозоф. После Косовског боја, 1389. године, Голубачки град је пао у турске руке, а око њега су се дуго спорили и ратовали Угари у Турци. Голубац је ослобођен 1867. године, међу последњим градовима у Србији. Аустријски путописац Франц Каниц забележио је 1895. године да је место имало 293 кућа, 1.533 становника, а помиње се и црква Светог Николе, која је саграђена 1843. године.
У археолошким истраживањима пронађено је преко стотину предмета од керамике, гвоздених алатки, секира, макља, будака, реза за затврање врата, копља која сведоче о богатој прошлости Голубачке тврђаве.
Лепенски Вир
На дунавској тераси у Ђердапу налази се Лепенски Вир, једно од најзначајнијих археолошких налазишта Србије. У археолошким ископавањима шездесетих година прошлог века откривени су археолошки налази, сакрална архитектура и монументална скулптура из времена од 7000. до 6000. година п.н.е. који су променили светске представе о почецима цивилизације.
Испод насеља првих земљорадника и сточара из раздобља од 5300. до 4800. године п.н.е. откривено је седам сукцесивно грађених насеља ловаца, риболоваца и сакупљача хране подизаних једни на другима.
Пронађени артефакти у виду бројних станишта, гробова који одсликавају необичне погребне ритуале, разни алати и накит од камена, рогова и кости, монументалне скулптуре од камена пешчара, као и плочице са урезаним знацима налик на писмена, указивали су да су првобитне ловачко-сакупљачке заједнице које су насељавале терасу покрај Лепенског Вира успоставиле сложене друштвене односе, основале архитектуру особеног стила и моделовале монументалну скулптуру од огромних облутака.
Трајанова табла
Трајанова табла део је ансамбла римских споменика на римском путу кроз Ђердап, које су биле посвећене завршетку радова два велика градитељска подухвата у Ђердапу – Пут кроз Ђердап и изградњу римског канала у близини данашње Хидроелектране Ђердап 1. Уклесана је у стену, правоугаоног је облика и на њој је текст на латинском посвећен римском цару Трајану. Првобитно је била постављена на 1,5 метар изнад римског пута поред Дунава.
На основу натписа претпоставља се да је део ђердапског пута у Доњој клисури изградио Трајан у оквиру припрема за рат против Дачана, односно да је 100. године завршена та последња, најтежа деоница. Изградња римског пута и великог броја утврђења показује значај Ђердапа за Римску империју, све до коначног освајање Дакије почетком 2. века. Изградња пута, који се простирао уз сам Дунав, била је условљена потребама брже и безбедније пловидбе.
Натпис на табли био је уклесан у шест редова, али се данас јасно очитавају само три. Од њене богате рељефне декорације очуван је једино фриз са представом орла, као и фигуре крилатих генија. Испод натписа је фигура која клечи, вероватно Данубиус, а изнад је надстрешница са касетираном таваницом. Изградњом ХЕ Ђердап (1963—1972) потопљен је римски пут. Одлучено је да се Трајанова табла исече и постави на виши ниво, тако да буде видљива са реке.
Диана Караташ
Једно од највећих и најочуванијих римских утврђења – каструма на Дунаву изграђено је од камена тесаника, вероватно 100-101. године у време цара Трајана, истовремено са прокопавањем канала када је омогућена безбеднија пловидба Дунавом. Својевремено је Диана била најзначајније утврђење на горњомезијском лимесу. Како је подигнута на стратешки значајној локацији, стална војна посада имала је задатак да чува границу и обезбеђује низводни улаз у канал.
Диана је правоугаони каструм чије су димензије 100 са 200 метара и има увучене куле на бедемима. Свој коначан изглед Диана добија додавањем бедема са истуреним кулама које се простиру према Дунаву, затварајући и штитећи део обале, крајем III и почетком IV века. Средином V века овај римски каструм разарају Хуни, а око 530. године обнавља га цар Јустинијан.
У унутрашњости утврђења, осим остататака бедема са капијама и кулама, пронађене су војне бараке и други објекти, а изнад бедема утврђено је постојање мањег насеља, светилишта и некрополе. Скулптуре од мермера и бронзе, разноврсни предмети за свакодневну употребу пронађени на Диани указују да је ово римско утврђење, изузев фортификацијског значаја, било и значајан економски центар са пристаништем.
Важан елемент историјскoг и културнoг идентитетa Националног парка је разноврсно и вредно непокретно културно наслеђе, бројно су најзаступљенији трагови и остаци фортификацијских грађевина у приобаљу Дунава из римског и рановизантијског периода – остаци римског Лимеса на Дунаву, средњовековне некрополе и цивилна насеља.
На основу података из Просторног плана подручја посебне намене НП Ђердап (2013) на подручју НП Ђердап су 4 споменика културе од изуетног значаја (Тврђава Голубац, археолошко налазиште Лепенски Вир, римски локалитет Трајанова табла, римски и рановизантијски логор Диана Караташ); осам регистрованих непокретних културних добара, 11 евидентираних добара, шест идентификованих добара, 13 регистрованих-потопљених НКД, два евидентирана-потопљена добра и једно евидентирано-потопљено НКД.
Народно градитељство
Народна градитељска баштина Националног парка Ђердап, као део њене богате градитељске баштине разноврсне намене и облика, јесте верификована у Просторном плану подручја Националног парка Ђердап, у поглављу Посебних мера и услова очувања, заштите, унапређења подручја Националног парка, али у општим назнакама.
Један од разлога лежи и у њеној недовољној и непотпуној валоризацији и одсуству одговарајућег регистра свих сачуваних облика и типова народне градитељске баштине на подручју Националног парка Ђердап и његовом заштитном подручју.
Основна распрострањеност народне градитељске баштине на подручју Националног парка Ђердап је до данас недовољно истражена и регистрована. Досадашњим теренским увидом у распрострањеност народне градитељске баштине уочена је бројност облика, различитост намене и типологије, разноврсности и степена сачуваности. Уочен је велики број запуштених и потпуно запуштених кућа и станишта.
Највредније делове градитељске баштине Националног парка Ђердап налазимо на целокупном подручју, а посебно у насељима Брњица, Добра у општини Голубац, Бољетин, Орешковица, Мосна, Тополница, Голубиње, Мироч у општини Мајданпек и нарочито Петрово село у општини Кладово.
Највреднији основни облици народне градитељске баштине Националног парка Ђердап сачувани су и садржани у различитости намене, материјализације, конструкције и типологије облика као што су:
- објекти за становање – куће као део села, засеока и салаша – кулми, пратећи намештај и покућство,
- објекти за привређивање – воденица
- помоћни економски објекти – штала и кош
- пратеће оруђе за обраду земље и пратећа средства превоза и др.
Планским документима Јавног предузећа „Национални парк Ђердап“, Доњи Милановац, предвиђена је израда и публиковање Регистра – документационе основе објеката и станишта народног градитељства на подручју Националног парка Ђердап и заштитном подручју Парка који подразумева теренско прикупљања података, снимање свих карактеристичних облика и прикупљање основних карактеристичних података.
