Geološka raznovrsnost

Pod Đerdapom se podrazumeva impozantna dunavska klisura čiji naziv potiče od staropersijske reči „girdap“ što u prevodu znači vrtlog. Drugi ili ovdašnji naziv za istoimenu klisuru jeste „Gvozdena vrata“.

Najdublja i najlepša
klisura u Evropi

Đerdap je jedna od najdubljih i najlepših klisura u Evropi. Ona odvaja Banatske planine od planina istočne Srbije. Đerdapska klisura počinje nizvodno od Golubačkog grada a završava se kod rumunskog mesta Gura Vaj. Prema nekim istraživačima Đerdap nema obeležje jedinstvene klisure, već je sastavljen od više tesnaca i kotlina koje se međusobno smenjuju.

Donjomilanovačkom kotlinom klisura je podeljena na Mali i Veliki Đerdap. Od Golupca nizvodno, Dunav ulazi u prvu – golubačku klisuru koja se prostire do Čezave, a zatim se dalje nastavlja u Ljupkovsku kotlinu. U periodima niskog vodostaja iz Dunava proviruju pojedine stene kao što je krečnjački šiljak Babakaj i granitna katarka Stenka ispod sela Brnjica.

Veliki i Mali Kazan

Od Ljupkovske kotline do Grebena prostire se klisura Gospođin vir koja je dobila naziv po sredovekovnom manastiru. U Gospođinom viru korito je jako suženo, strane se strmo uzdižu do visine preko 500 m. Od Grebena do ušća Porečke reke prostire se Donjomilanovačka kotlina u kojoj se Dunav naglo širi i preko 2 km.

Ispod Golubinja Dunav ulazi u treću i najlepšu kanjonsku klisuru, koja se sastoji iz Velikog i Malog Kazana. U Velikom kazanu širina Dunava dostiže samo par stotina metara, a strme krečnjačke litice uzdižu se vertikalno iznad vode. Napuštajući Kazan Dunav ulazi u Oršavsku kotlinu, a od ušća Černe ponovo se sužava u Sipsku klisuru koja se pruža do mesta Gura Vaj na kome je podignuta HE „Đerdap 1“.

Na trasi Dunava nalazi se veliki broj takozvanih džinovskih lonaca, od kojih neki imaju dubinu preko 80 metara, tako da Dunav na nekim mestima pada ispod nivoa svetskog mora za 14 metara.

Upoznajte

Geopark Đerdap

Saznajte više