Путописац Пирх, између осталог, 1929. године наводи да је Поречки крај „наjдивљији и најнеприступачнији део Србије“ и да „ништа више не упада у очи, него оно огромно, готово неупотребљиво богатство у дрвној грађи. Једна генерација дрвећа угушује и потискује друге“. Један од највећих српских научника Јован Цвијић 1887.г. потврђује наведено и наводи да је ова област „прекривена непроходним шумама“, да има „изглед правих прашума“ са различитим врстама дрвећа и са „много жбуња“.
Шумарство у Националном парку Ђердап
Подручје Ђердапа је одувек било богато шумама.
Становништво је ово дрво користило за печење хлеба, изградњу објеката, за огрев, утврђивање итд. Значајна експлоатација ових шума је започета осамдесетих година XIX века, а тек доношењем Закона о шумама, оснивањем различитих друштава за експлоатацију шума, прераду дрвета и производњу различитих дрвних сортимената, шумарство је добијало на значају. До оснивања Предузећа за заштиту и развој „Национални парк Ђердап“ 1990 године, шумама на подручју Националног парка „Ђердап“ газдовале су шумске управе преко различитих предузећа у државном власништву.
Шумама у Националном парку „Ђердап“, које се налазе у власништву државе, на површини од око 37000 ha газдује Јавно предузеће „Национални парк Ђердап“ Доњи Милановац распоређених у дванаест газдинских јединица, истовремено обављајући стручносаветодавне послове у шумама сопственика на површини од око 12150 ha. Укупан текући запремински прираст у државним шумама износи око 163000 m3, док укупна дрвна запремина износи преко 9000000 m3.
Шумовитост копненог дела Националног парка „Ђердап“ износи око 84% и са око 1100 васкуларних врста биљака, 70-десетак врста дрвенастих и жбунастих врста, подручје представља значајан биодиверзитет дендролошке флоре. У вегетацијском смислу, шумске фитоценозе карактеришу класа евросибирских листопадних шума (Querco-Fagetea Br.-BI. Et Vvieg. 1937), ред медунчевих шума (Quercetalia pubescentis Br.-BI. 1932), свеза црног граба и грабића (Ostryo – Carpinion orientalis Ht 1954) и шума грабића (Carpinetum orientalis serbicum Rudski 1940 emend. B. Jov. 1953). У Ђердапу је описано око 60 типова шумских заједница од којих су 35 реликтне. Овде је описано и шест развојних вегетацијских серија, што је јединствени случај у Европи.
Заштита подручја је степенована и у складу са Законом о националним парковима у I степену заштите налази се 8,01% површине у главном најзаштићенији и у еколошком смислу највреднији део шумских екосистема.
Најзначајније економске врсте дрвећа, али и едификатори шумских екосистема су китњак (Quercus petraea agg. Ehrendorfer 1967), мезијска буква (Fagus moesiaca L.), бели јасен (Fraxinus excelsior L.), јаворови (Acer spp.), липе (Tilia spp.) и др. Приоритет је максимална производња најквалитетнијих дрвних сортимената уз очување и унапређење станишта и биодиверзитета подручја.
Најзначајније ендемичне и реликтне врсте у овим шумским екосистемима су мечја леска, домаћи орах, копривић, тиса, божиковина, јоргован и др.
У Националном парку се доста значаја придаје заштити шумских екосистема, кроз систем мониторинга које Предузеће спроводи самостално, али и са надлежним институцијама. Послови гајења шума спроводе се у складу са плановима газдовања шумама. У складу са Законом о шумама, Предузеће редовно обавља и активности уређивања шума, израде техничке инфраструктуре и сл. Научно-истраживачке активности се спроводе самостално, али и у сарадњи са различитим заинтересованим странама и институцијама.
