Ђердап је једна од најдубљих и најлепших клисура у Европи. Она одваја Банатске планине од планина источне Србије. Ђердапска клисура почиње низводно од Голубачког града а завршава се код румунског места Гура Вај. Према неким истраживачима Ђердап нема обележје јединствене клисуре, већ је састављен од више теснаца и котлина које се међусобно смењују.
Геолошка разноврсност
Под Ђердапом се подразумева импозантна дунавска клисура чији назив потиче од староперсијске речи „girdap“ што у преводу значи вртлог. Други или овдашњи назив за истоимену клисуру јесте „Гвоздена врата“.
Најдубља и најлепша
клисура у Европи
Доњомилановачком котлином клисура је подељена на Мали и Велики Ђердап. Од Голупца низводно, Дунав улази у прву – голубачку клисуру која се простире до Чезаве, а затим се даље наставља у Љупковску котлину. У периодима ниског водостаја из Дунава провирују поједине стене као што је кречњачки шиљак Бабакај и гранитна катарка Стенка испод села Брњица.
Велики и Мали Казан
Од Љупковске котлине до Гребена простире се клисура Госпођин вир која је добила назив по цредњовековном манастиру. У Госпођином виру корито је јако сужено, стране се стрмо уздижу до висине преко 500 м. Од Гребена до ушћа Поречке реке простире се Доњомилановачка котлина у којој се Дунав нагло шири и преко 2 km.
Испод Голубиња Дунав улази у трећу и најлепшу кањонску клисуру, која се састоји из Великог и Малог Казана. У Великом казану ширина Дунава достиже само пар стотина метара, а стрме кречњачке литице уздижу се вертикално изнад воде. Напуштајући Казан Дунав улази у Оршавску котлину, а од ушћа Черне поново се сужава у Сипску клисуру која се пружа до места Гура Вај на коме је подигнута ХЕ „Ђердап 1“.
На траси Дунава налази се велики број такозваних џиновских лонаца, од којих неки имају дубину преко 80 метара, тако да Дунав на неким местима пада испод нивоа светског мора за 14 метара.
