Skip to main content

С обзиром да смо, у претходних неколико дана, добили више позива и маилова о повређеном лабуду који се налази на Дунаву, обавештавамо вас да збрињавање птице није надлежност ЈП „Национални парк Ђердап“ већ Завода за заштиту природе Србије. Завод за заштиту природе је уредно обавештен. Птица није витално угрожена. Молимо вас да пажљиво прочитате саопштење Завода за заштиту природе Србије о правилном поступању поводом појаве угинућа лабудова од вируса птичијег грипа на следећем линку.

Правилно поступање поводом појаве угинућа лабудова од вируса птичјег грипа

Пронађене јединке лабудова на Дунаву у Београду и околини, које су угинуле од последица заражавања вирусом птичјег грипа (авијарна инфлуенца), подтипа Х5Н8, уклоњене су и испитане од стране надлежних ветеринарских служби. Ради се о вирусу птичјег грипа који није опасан за људе тј. није зооноза и не може се пренети са животиње на човека, али се лако преноси међу птицама и може доспети до домаће живине. Носиоци вируса могу бити дивље птице, посебно из групе врста водених станишта, као што су лабудови и чапље.
Како би се вирус локализовао и спречио његово даље ширење обавештавамо грађане да:
– дивље птице не треба узнемиравати и растеривати са локација где се налазе, како би што више остале у групи тј. јату;
– приликом храњења птица не треба долазити у контакт са птицама и улазити у простор где се птице крећу,
– да грађани треба да буду обазриви, имајући у виду појаву птичјег грипа у популацији лабудова у Србији и да самоицијативно не збрињавају и не долазе у директан контакт са дивљим птицама, нарочито на воденим стаништима;
– у случају да се наиђе на повређену или на било који начин угрожену птицу, неопходно је обавестити најближу ветеринарску организацију, а птицу не дирати до доласка надлежне службе.
Врста код које је потврђен вирус птичјег грипа је лабуд грбац (Цyгнус олор). То је најчешћа и једна од укупно три врсте лабудова који се срећу у Србији. Поред ове врсте, у Србији су забележене и појединачне јединке или мање групе малог (Цyгнус цолумбианус) и великог лабуда (Цyгнус цyгнус). Лабуд грбац је величине 140–160 цм. Присутан у северној и централној Европи, Малој Азији и централној Азији, а вештачки је насељен у Северну Америку. Гнездилишта су му стајаће воде са развијеном воденом вегетацијом (баре, рибњаци), често вештачки настале или у човековој близини, док је ван периода гнежђења чест на већим отвореним воденим површинама (језера, велике реке). У исхрани преовлађује храна биљног порекла (алге, водене и сувоземне биљке), ређе водени бескичмењаци и ситне рибе. Повремено је угрожен непосредним убијањем од стране човека, мада се у појединим подручјима сматра инвазивном врстом због наглог пораста популације и агресивног освајања нових станишта. Европска популација је у порасту. У Србији се гнезди 220–340 парова.

WP-Backgrounds by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann